Stihari

STIHAR (grč: στιχάριον); deo bogoslužbene odeće koju nose svi činovi Crkvene jerarhije, pa možemo reći da je temeljni, ili osnovni deo odežde sveštenstva; odeća slična grčkom hitonu i drevno-rimskoj tunici, koja je obične bele boje i tek ponegde izvezena, ako se nosi ispod druge bogoslužbene odežde (sveštenici i Episkopi), ili je bogato ukrašena i u boji dana, ako je glavni i najvidljiviji deo odežde (đakon i svi niži činovi Crkvene jerarhije hirotesije).

Rukavi stihara su široki, nema kragnu, sa zadnje strane na leđima je izvezen veliki krst, oblači se preko glave i ima sa prednje strane, na grudima, razrez sa nekoliko dugmadi radi lakšeg oblačenja. Sa obe strane, ispod pazuha na dole, razrezan je, i ti se otvori učvršćuju dugmadima. Dužina je tolika da seže do članaka.

Stihar označava "rizu spasenja i odeću veselja", tj. spokojnu savest i duhovnu radost u Gospodu. Upravo zbog toga se tokom oblačenja stihara izgovara molitva: "Zaradovaće se duša moja Gospodu, jer me obuče u rizu spasenja i odećom veselja odenu me, kao ženiku metnu mi venac, i kao nevestu ukrasi me krasotom." Dobro bi bilo da je uvek bele boje. Bela boja označava čistotu koja se traži od sveštenoslužitelja.

Istorijat i upotreba

Pošto stihar pokriva celo telo, još se zove i ποδήρης (podiris), a isto tako se nazivala i Aronova odežda. Tim imenom, podirisom, naziva je i Pavlin, Episkop tirski (III vek). Stihar je danas zajednička odežda čteca, ipođakona, đakona, prezvitera i Episkopa i s obzirom na to da ona podseća na blistavu odeću Anđela koji su se javili ženama mironosicama u vreme Hristovog Vaskrsenja.

Arhijerejski stihari razlikuju se po tome što su ukrašeni rekama (ποταμοί) crvene, ljubičaste ili crne boje.