Mantije

MANTIJA, RASA (grč: ράσον, εξώρασον); gornja nebogoslužbena odeća svog sveštenstva i monaštva; odeća koja se stalno nosi radnim i prazničnim danima; odeća koja pokriva čitavo telo osim glave, sve do članaka. Kada se govori o mantiji, onda se razlikuju dve odeće, gornja i donja. U tradiciji monaškog sveštenstva zadržana je stara terminologija - rasa i podrasnik, a mirsko sveštenstvo već odavno koristi izraze gornja i donja mantija. Donja mantija je obično od lakšeg materijala, crne boje i oblači se preko košulje i pantalona, a gornja preko nje, ali u zvaničnim i paradnim prilikama. Sva odlikovanja idu na gornju a ne na donju mantiju, koja se zato smatra intimnom odećom, a gornja zvaničnom. Mantija je vremenom dobijala svoj oblik. U srednjem veku, što je vidljivo sa fresaka i ikona, to je bila široka, ne mnogo oblikovana odeća, a kasnije poprima svoj oblik, stil i model.

Svojim slobodnim širenjem ona kao da izobražava krila Anđela, zbog čega se nekada zove "anđelska odežda". Obuhvatajući čitavo telo, mantija simvolizuje svepokrivajuću silu Božiju, a takođe i strogost, pobožnost i smirenje. Prilikom obavljanja bogosluženja, klirici su dužni da nose mantiju (Zakonopravilo, 18. pravilo Sv. Nikifora).Mantije tamnoljubičaste boje, crvene ili ponekad čak i bele boje, mogu nositi samo Arhijereji. Pravo nošenja mantije dobija se na rukopoloženju u neki od Crkvenih činova, ili na monaškom postrigu. Bez mantije ne može da se obavi nikakvo sveštenodejstvo.

U Crkvi postoji nekoliko stilova krojenja mantija. Ruski stil je na preklop sa jednom dugmetom sa strane za zakopčavanje. Mantija srpskog stila se oblači preko glave i ima dugmad sa prednje strane do vrata. Grčka mantija je na preklop, ali ima konopac oko struka koji služi za zakopčavanje.